Treba zaroniti i podignuti mulj. Dovoljno je možda reći:Moja je kuća između dva slapa Njihove duboke vode čiste oči I bistre vid. A možda je potrebno i Zadržati dah, spustiti se uspavanim Krhkim tijelom, opletenim mrežom Vremena i nehaja, nježno da te prožme Tajanstvo blagoviđenja Ono koje ne možeš primiti u sebe Ravnodušno, nudeći mu… Pročitaj više
Istinom se spoznaje što je laž Istom se spoznaje Kao kad kamen pogodi Balastne oči. Krik i muk. U meni su utihnule mnoge riječi Bez istine u sebi; Mnoge, ne sve. Ponekad kule na dinama Ponekad sitna zrnca obmane Koja si bacamo u oči. Priroda me najzad morala prihvatiti Kao čopor gorila uljeza Nakon godina… Pročitaj više
“Kad preko vode prelaziš, s tobom sam; Ili preko rijeke, neće te preplaviti. Pođeš li kroz vatru, nećeš izgorjeti Plamen te opaliti neće” (Izaija 43:2) Rastao je bez punog imena U Clevelandu 30-ih godina U kući bez prozora. Majka bi im Na otvore stavljala deke, grijala ih Zvucima svoje gitare Njih sedmoro braće i sestara;… Pročitaj više
Napisano na vodi Slabi trag tinte
Mraz; pao je mraz. Mraz je prekrio srca i kušači vatre nemaju više što tražiti u Hladnim sanducima. Koje li svečane, tihe jeze. Pada mraz ujutro i uveče Polako pada, ne povlači se u rano, niti kasno podne. Mraz je pao i ne prestaje Padati. Govori o jučerašnjoj kaši, sve te krnje, jalove misli bez… Pročitaj više
Dišem u Lirinu koprenu Satkanu od paučine Orfejevih nada Dišem Dišem u slijepu ulicu Na kraju puta pjeva Perzefona u blatu Dišem u maskirane orlove U njihove kljunove i kandže Nad Stiksom Dišem Dišem u napuštena gnijezda Iz kojih odzvanjaju Sizifovi trudovi Dišem u noćne ribe Svjetlucave čuvare Prometejeve tajne Dišem Disat ću kroz smrt… Pročitaj više
Sitne tuge stvaraju gusti pokrov I prišivaju se na platno misli u listopadnom danu Uvijek je tako prije studenog A onda dođe zima
Unatoč svemu što jest Što prikrit se ne da Iglom i koncem drhtave usne umirujem Jerbo, da časne ljude ne uznemirujem Ugošćujem Udomaćujem Usuglašavam se s putujućim orkestrom Karavana me proglasila sestrom Bezimeni suputnici moji Tek vam zaduženje znadem Puhači, gudači i psovači Krive karavane zabavljači
Što duže osmatram trule medalje I žudnje slijepaca – pucnjeve pijane – To se više usta kiselinom pune Pa oprezno vadim i umećem fitilje Jao, sirotinjo, kad ostaneš bez čepova Gdje da mir svoj isprosiš U kojim hramovima kojih svjetova Da brnjicu potražiš, pričvrstiš Jao si ga nama, nema protuotrova Za jezičave oštrice vremenite tuposti… Pročitaj više
Opasni obziri, crna utjeha Isprani osmjesi, himna uzdaha; Šetajuć pozlaćenim gradskim salonima Zastanem samo pred hrđavim vratima Bit će još dana, takve su prognoze Još će biti poezije i proze Samo , onima što nevrijeme predviđaju Bolje je da vodu ne zibaju, havareći Arkanom rapsodije misli
