Izlazim neku večer iz vlaka na željezničkom kolodvoru u Karlovcu i na peronu sretnem Suzi u pratnji dvoje djece. Ona i sinčić, zapravo, stoje; bebačica je još premalena i čvrsto spava u kolicima, blaženo sanjajući uljuljkana u sigurnost i toplinu svojih kolica, mirna u okrilju mamine brige i pažnje. „Otkud vi ovdje, čekate nekoga?“, pitam… Pročitaj više