„Srbija je dobar primer kako autokrati preuzimaju demokratiju. Prvo morate diskvalifikovati medije, zatim da podmitite druge političare, potkopati vladavinu prava i preuzeti privatne tvrtke. Na koncu se dogovorite s organizovanim kriminalom i legalizujete korupciju. Masovnim medijima manipulišete narodom i uništavate svakog novinara, sudiju, tužioca i aktivistu koji vam smeta. Stvarate ’neprijatelje naroda’ i skandale kako biste pomaknuli fokus sa svojih radnji. Kada konačno izgubite potporu, napadnete susede i prizivate nacionalizam. U mom delu sveta novinari su poslednji branioci demokratije. Dobri su tužioci otpušteni. Kao da nikada nije bilo teže iznositi istinu. Preživljavamo jer smo marljivi i učinkoviti“, poručio je 34-godišnji glavni urednik beogradske mreže za istraživanje kriminala i korupcije KRIK Stevan Dojčinović u studenom u Washingtonu, na skupu Međunarodnog centra za novinarstvo, nakon što mu je dodijeljena titula međunarodnog viteza novinarstva. Nedugo nakon toga putovao je u Ujedinjene Arapske Emirate na konferenciju Ujedinjenih naroda o korupciji i organiziranom kriminalu, no nije prošao graničnu kontrolu – zadržan je i otpremljen natrag u Beograd jer mu je zabranjen ulazak u tu arapsku zemlju kao što mu je do 2020. godine zabranjen ulazak i u Rusiju.
Je li veće priznanje titula koju ste dobili u Washingtonu ili što Vam je zabranjen ulazak u Rusiju?
- Oba priznanja su velika. Imam čak i pismo koje sam dobio od načelnika ruske obaveštajne službe FSB, a kojeg sam poput nagrade izvesio na zid svog ureda. U tom pismu stoji da sam pretnja po javnu bezbednost i javno zdravlje, što se valjda odnosi na neki član zakona takve formulacije.
Nisam stekao dojam da ne brinete o osobnoj higijeni.
- Mislite da mi je zabranjen ulazak zbog straha da ih ne zarazim? Nisam dobio nikakvo tumačenje pisma, pa ne znam. U Vašingtonu sam ipak dobio najveće priznanje ikada u svojoj karijeri. Otvorilo mi je dosta vrata na toj večeri na kojoj sam pred šest stotina uticajnih pojedinaca držao govor. Nikada nisam pričao do tada pred takvom grupom.
Na pozornicu Vas je izveo čuveni novinar CNN-a Wolf Blitzer?
- Tu je bio i izvršni urednik Vašington posta Martin Baron. On važi za najboljeg urednika u američkoj žurnalističkoj istoriji. Ovo priznanje mi je otvorilo mnoga vrata, što je fenomenalno.
Vratit ćemo se na Ameriku, no pođimo u Abu Dabi. Ostaje nejasno koja Vas je država stavila na crnu listu i zašto bi to Ujedinjeni Arapski Emirati uvažili?
- Nemam ništa potvrđeno i ne znam tačno šta je u pitanju. Policajci su mi na aerodromu rekli da postoji međunarodni slučaj povezan sa mnom i da moraju da me oteraju. Dodali su da me stavila neka druga vlada na crnu listu, ne Emirati. Srpski tabloidi tvrde da su me Rusi zabranili na osnovu dobrih odnosa koje imaju s tom arapskom zemljom. Dakle, po toj teoriji me duga ruska ruka dohvatila i tamo. Po drugoj teoriji, iza toga bi mogla da stoji srpska vlada koja je dosta bliska Emiratima. U Srbiju dolaze različite investicije iz te države – privatizovali su našeg avioprevoznika, grade Beograd na vodi… No, nemam informacije na koje se mogu osloniti. Istraživački novinari mogu saznati mnogošta, samo ne ono što se odnosi na njih lično.
Jeste li tražili pismeno rješenje deportacije?
- Imam dokumentaciju, ali ona ne daje nikakav odgovor na ova pitanja. U tom aktu ima nekih kul stvari. Primjerice, piše Physical attributes – normally built ili Status of Behaviour – Appears normal and coherent. Piše da sam na crnoj listi, a u tom zvaničnom dokumentu ne piše zašto. Ujedno piše da mi je trajno zabranjen ulazak.
Kakav je vizni režim između Srbije i UAE?
- Ne trebaju nam vize.
Koliko je trajao čitav put?
- Ukupno 30 sati. Na aerodromu sam proveo ukupno 12 sati. U Srbiji sam čekao pasoš koji je putovao nezavisno od mene.
Što ste htjeli kazati na konferenciji?
- Žao mi je što se ovo desilo jer sam trebao da govorim na najvećoj svetskoj konferenciji koja se bavi kriminalnom i korupcijom. Na toj konferenciji prisustvuju političari, pa i premijeri, raznih zemalja, tužioci i ostali državni zvaničnici iz različitih zemalja koji se bore protiv korupcije, intelektualci, novinari i ini. Kontroverzna je bila odluka da se ta konferencija održi u Emiratima jer je to zemlja koja nije poznata po demokratiji, ali jest po korupciji. S obzirom da su domaćinstvo te konferencije shvatili kao velik uspeh, tim je luđe šta su me deportovali. Sutrašnjeg dana na konferenciji se uglavnom o tome pričalo.
Jedini ste kojem se to ili nešto slično dogodilo od sudionika konferencije?
- Ne mogu to tvrditi, nisam pratio. Uglavnom, Emirati su si dali autogol. Žao mi je što nisam govor držao tamo. Ideja mi je bila da povodom sumnjivih i koruptivnih poslova koji vežu Srbiju i Emirate, a o kojima smo pisali, upozorim na međunarodni karakter korupcije. Ona je danas prekogranična. Ako želimo da se borimo protiv korupcije, moramo se povezivati preko granica. Da biste istražili korupciju u Srbiji, morate istraživati i u drugim zemljama. Ipak su pročitali moje teze, ono šta sam hteo da kažem, ali nije to isto kao da sam bio tamo.
Jesu li reagirale srpske institucije povodom Vaše deportacije?
- Ugodno su me iznenadile. Javilo se Ministarstvo spoljnih poslova, uzeli moje podatke i obećali da će da pritisnu Emirate da obrazlože na kakvoj sam to crnoj listi. Kada mi je zabranjen ulazak u Rusiji srpske institucije ništa nisu uradile.
Kakva je reakcija srpske javnosti na ovaj slučaj?
- Dobio je mnogo više pažnje no što sam očekivao. Naravno, novinar mora da pravi vesti, a ne da bude vest. Pratili su taj slučaj svi slobodni mediji u Srbiji, oni koje vlast ne kontroliše. To je bila toga dana glavna vest jer su novinari prepoznali važnost teme, što je bitno.
Jesu li prorežimski mediji reagirali? Primjerice, glavni urednik lista “Informer” Dragan J. Vučićević?
- Dvaput me stavio na naslovnu stranu. Tabloidi su slavili. Obradovali su se što su me poterali iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. To im je potvrda da sam problematičan tip.
Što je bila motivacija da Vas se stavi na crnu listu, po Vašim sumnjama?
- Ne znam ko stoji iza ovoga. Ako stoje Rusi, pozadina ove deportacije je u događajima iz 2015. godine. Tada sam treći put putovao za Rusiju. Držao sam treninge novinarima, a novinarstvo tamo nije omiljena delatnost pa je moguće da sam im time skrenuo pažnju i da su se zapitali šta uopšte dolazim tamo. S druge strane, donatori KRIK-a su ruskom režimu nepovoljni. S treće strane, surađujemo s najvećom svetskom novinarskom mrežom koja istražuje korupciju i organizovani kriminal Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP). Ta istraživačka mreža dosta istražuje ruskog predsednika Vladimira Putina. Svi ti faktori su verovatno uticali na to da mi zabrane ulazak u Rusku Federaciju.
Koliko novinara ima zabranu ulaska u Rusiju?
- Za razliku od Emirata, ima ih još. Policajci u Srbiji su mi, prilikom predaje pasoša, kazali da su deportacije iz Emirata veoma retke.
Ovaj incident se dogodio nedugo nakon Vašeg povratka iz Washingtona. Kakve su bile reakcije na govor kojeg ste tamo održali?
- Često improvizujem govore, no ovoga puta sam ga pripremao nedeljama jer sam uvideo koliko je ozbiljan forum na koji sam pozvan. Uradio sam dobar koncept. Kada govoriš Amerikancima, moraš im temu približiti. Objasnio sam probleme Istočne Evrope i preslikao ih na američko stanje oličeno u predsedniku Donaldu Trampu. Pojasnio sam da se kod njih događaju procesi kojima smo ovde već svedočili. Događaju se tamo identične stvari kao što su se događale ovde, pa sam to prezentovao korak-po-korak. Populisti gaze medije, pa menjaju sistem – šta će Tramp verovatno nastojati da učini u drugom mandatu. Govor je veoma dobro primljen. Narednih večeri sam imao različite susrete. To je sve jako bitna ekipa za stvaranje kontakata. Amerikanci su dosta zabrinuti.
Jesu li bili tamo predstavnici medija koje ne nazivamo liberalnima?
- U publici su sedili i neki pripadnici Republikanske stranke.
Kako je Vaš govor popraćen u američkoj javnosti?
- Govor je preneo portal Al Džazire AJ+ i to je postalo viralno. Prilično su pomogli.
Jeste li od dodjele tog priznanja i posjete Sjedinjenim Državama već ostvarili konkretne, opipljive, koristi?
- Povezao sam se s nekim istraživačkim novinarima i surađivaćemo najverovatnije.
Kako je činjenicu da ste dobili titulu viteza novinarstva popratila srpska javnost?
- Ne znam da li je ta informacija igde objavljena mimo nezavisnih medija.
Deportacija je detaljno popraćena, a dodjela američkog priznanja nije?
- Niko od komercijalnih medija to nije preneo. Preneo je naš portal i poneki nezavisni mediji.
“Informer” Vas nije povodom toga stavio na naslovnicu?
- Oni samo prate moje neuspehe.
U obrazloženju nagrade su istaknute tri teme – slučajevi ministra zdravstva Zlatibora Lončara, ministra financija Siniše Malog i narko-bosa Darka Šarića. Zašto ministra zdravstva u Srbiji zovu Doktor Smrt?
- Priča o ministru zdravlja je jedna od najjačih i najuzbudljivijih tema koje sam obrađivao. Drago mi je da je kao takva prepoznata u ovom slučaju jer to nije prva priča na koju ćete da pomislite na moj i rad KRIK-a. Reč je o serijalu o Lončaru. Ta priča sumira ključni problem Balkana. Lončar je od onih na raskršću koje spaja organizovani kriminal, obaveštajne službe i politiku. Na dnu to bratstvo nije raskinuto do danas.
Njega je svojedobno mafija kao liječnika angažirala za svoje potrebe?
- Dva zaštićena svedoka-saradnika na suđenju Zemunskom klanu za ubistvo premijera Zorana Đinđića – na osnovu njihovih svedočenja je čitava grupa raskrinkana – su izjavila da je bio angažovan za barem jedno ubistvo. Jedan je kriminalac preživeo atentat na ulici i bio hospitalizovan, pa je navodno Lončar kao lekar uspeo ući u bolničku sobu i dokrajčiti ga dozom nekog medikamenta.
Dakle, postoje svjedoci koji tvrde da je ministar zdravstva svojevremeno ubio nekoga po nalogu mafije?
- Da. Hteli smo prikupiti što više dokaza ne bismo li ojačali veru u ta svedočanstva. Ubistvo se desilo 2001., a svedočenje je bilo 2004. godine. Tri godine potom je teško pronaći dokaze za takve tvrdnje, a niko ne može biti optužen isključivo na osnovu svedočenja – mora postojati materijalni dokaz. Međutim, svedoci su spomenuli da je kao nagradu za to ubistvo dobio stan na Novom Beogradu. Setili su se u kojem je bloku stan i da je pre toga bio u vlasništvu drugog člana te kriminalne grupe. Nastojali smo pronaći taj stan. Nakon četiri meseca rada smo prikupili dokumenta koji potvrđuju iskaze tih svedoka. Stan je brzo prodao nakon što ga je, kao, kupio.
Dokazali ste da su svjedoci vjerodostojni kada govore o tome?
- Da, taj deo svedočenja smo uspeli da potvrdimo, ne i onaj za ubistvo. Objavili smo naša saznanja, ali nismo znali koliku dubinu ima Lončar, posebice u obaveštajnom sektoru – njegovi kumovi svi tamo rade, njegov prijatelj je vodio službu… Kada smo pustili našu priču, izazvala je šok u javnosti no tadašnji premijer, današnji predsednik, Aleksandar Vučić ga je zadržao na dužnosti. Saznali smo potom da je izdavao lažna lekarska uverenja kriminalcima da izbegnu suđenja. O tome je u intervjuu za nas pričao bivši šef kriminalističke policije. No, Lončar je i dalje nedodirljiv, jedan od najmoćnijih ljudi u zemlji, i to moć koja ne ovisi isključivo o Vučiću. Veze iz obaveštajno-kriminalno-političkog miljea nikad nisu raskinute.
Je li Mali dio tog miljea?
- Nije. On je klasična priča. To je jedna od najznačajnijih ličnosti u Srbiji, pripadnik užeg Predsednikovog kruga, jedan je od onih koji nikad ne može da padne s vlasti. To je klasičan moćan funkcioner umočen u korupciju. Verovatno je jedan od najvećih finansijskih eksperata u Srbiji. Bavio se time pre nego je stupio na vlast. Imao je agenciju, za druge biznismene je otvarao off-shore firme i bavio se sličnim drugim stvarima. Postao je čovek za najvažnije Vučićeve projekte, one koje pratimo u KRIK-u. Stoga je jedna od ključnih Vučićevih figura.
Je li on „idiot“ kojeg je Vučić označio kao krivca za rušenje Savamale, dijela Beograda u kojem se ostvaruje projekt „Beograd na vodi“?
- Verovatno. Nakon toga je njegova, sada bivša, supruga Marija dala intervju KRIK-u. On joj se lično poveravao. Tako kaže da joj je Mali, koji je tada bio beogradski gradonačelnik, rekao da je Vučić naredio da se ruši. Do detalja je objašnjavala korupciju Malog, što je bio fenomenalan novinarski trenutak. Nosio joj je keš kojeg je uplaćivala na račune. Nakon tog intervjua je Vučić rekao da Mali više neće biti gradonačelnik. Nije se više kandidovao na izborima i pomislili smo da smo ostvarili veliku pobedu. No, vrlo brzo ga je postavio za ministra finansija, dakle dodatno unapredio. I on je jedan od takvih likova kojima ne možeš ništa, a o njemu smo objavili deset priča koje pokazuju da je umešan u različite koruptivne poslove.
Ima 24 stana u Bugarskoj?
- Dve firme sa Devičanskih ostrva koje je zastupao su kupile u Bugarskoj 24 stana, a onda je jedan od tih stanova prebacio na svoje ime. Valjda je to bila neka provizija, odnosno neko drugi je verovatno vlasnik ostalih stanova.
Imao je mnogo bankovnih računa?
- Supruga i on su imali u jednom trenutku ukupno 45 računa. Zanimljivo je šta su sve radili s njima. Samo u jednoj toj priči ima četiri ili pet sumnjivih poslova. Mogli smo knjigu da napišemo o Malom jer, koga god da istražujemo, priča nas dovede do njega.
Univerzitet u Beogradu mu je nedavno poništio doktorsku disertaciju.
- To je jedino što se tom nedodirljivom čoveku desilo. To je velika stvar za univerzitet jer se njega svi plaše. Ipak ne verujem da ga je to pogodilo jer se bavi mnogo ozbiljnijim stvarima. Doktorski rad mu je najmanji problem. Studirao je u Americi. Svi s kojima smo razgovarali kažu da je bio jako kvalitetan student. Vrlo je stručan. Najviše se bavi sivom zonom ekonomije. Bizarno mi je što je od svih on utvrđen plagijator jer bi bez problema mogao da doktorira. Šta mu je to trebalo?
Hoće li se supruga i on pomiriti?
- Bivši su odavno. Mali sad ima novu devojku, a supruga se jedva izvukla iz te priče. S nama je pričala jer je pretio da uzme decu. Sada je spustio gard i oko dece su se dogovorili.
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović navodno nema niti fakultetsku diplomu, a također je doktor znanosti?
- Ne pratim tu temu toliko. Njegov otac Branko je umešan u kupovinu, odnosno preprodaju oružja iz fabrike Krušik. Iz te državne firme koja je smeštena u Valjevu tvrtka za koju radi Stefanović kupuje oružje maltene po proizvodnoj ceni i preprodaje u Saudijsku Arabiju po mnogo većoj. To je bitna priča oko ministra policije. Policija izdaje dozvolu za trgovinu oružjem, a firma ministrovog ćaleta to preprodaje. Imamo ključni problem s korupcijom, a pitanje verodostojnosti diploma i doktorata je „švedsko“.
Postoji afera i po kojoj ispada da predstavnici vlasti gaje marihuanu?
- Ne znamo mnogo o tome. Činjenica je da nadomak Beogradu, u Jovanjici, postoji ogroman zasad marihuane, a taj zasad je dobio državnu potporu po osnovi sadnje povrća. Državni zvaničnici su promovisali taj zasad pa smo videli i ministra odbrane Aleksandra Vulina kako ih posećuje. Vlasnik te plantaže ima neke veze s vladajućom Srpskom naprednom strankom. Moglo bi još zanimljivih stvari tu da se nađe.
Najveći dio afere ste posvetili Šariću, a o njemu ste napisali knjigu. Je li tema zamrla?
- Suđenje Šariću još nije završeno. Poslednju priču u tom serijalu smo objavili ovih dana. Najviše znamo o švercerima droge i kako se prao novac, a najmanje se zna o poveznici s vrhom države. U našem poslednjem tekstu donosimo razgovore šefa kabineta ministra policije Branka Lazarevića i Rodoljuba Radulovića Banane, Šarićevog ortaka, iz novembra 2008. godine. U tom razgovoru šef kabineta se ponaša poput deteta tražeći da mu ovaj kupi Blekberi, tada moderni mobilni telefon. Ovaj drugi je tražio da mu se dostavljaju informacije iz policije. Na ovom slučaju se fino vidi kako funkcioniše veza između kriminala i države. Suđenje se odugovlači bez razloga, kilavi se. Šarić je u pritvoru, a „njegovi“ političari na slobodi, pa i na vlasti.
Šarić je djelovao samozatajno?
- Postao je najveći narko-diler na Balkanu jer je imao moderan pristup. Pokazao je za balkanske kriminalce veliku zrelost. Pokušavao je da umreži što više različitih grupa s Balkana kako bi zajedničkim novcem kupovali i preprodavali što bolju južnoameričku drogu. On je to napravio bez preteranog nasilja. Zemunski klan je bio mnogo nasilniji. Jako kvalitetan kokain je prilično jeftino prodavao po Evropi, i to ga je probilo u poslu. Njegov kokain je imao 97 posto čistote. Prodavao ga je oko 25.000 evra za kilo. Povezao je što više kriminalnih organizacija da rade pod njegovim plaštom. U roku četiri godine je napravio ogromnu imperiju.
Zanimljivo je kako u Srbiji mafija nerijetko voli pričati o svojim poslovima u medijima.
- Na našem sajtu brojimo mafijaške likvidacije. Dakle, klasični mafijaši se ubijaju, prebijaju po gradu i slično. Šarić je potpuno drugačiji profil.
Djeluje kao autohtoni srpski fenomen da mafijaši odlaze na televiziju i govore javno o svojim poslovima – koga su pratili, trebali ubiti, ubili, obili… Zar ne postoji načelo omerte u mafiji?
- Ozbiljni kriminalci to ne rade. Šarić to nije radio. Postoje u Srbiji grupe za koje javnost niti ne zna. Kriminalci koje viđamo na televiziji su ljudi s dna koji nastoje da se promovišu na taj način. Međutim, dosta su brutalni.
Kako izgledaju Vaši susreti s mafijašima?
- Svako je drugačiji. Na takve susrete se ne ide bez jasne predstave ko je ta osoba, s kime je povezan, kakav je njegov mentalni sklop. Neki mafijaši te mogu ubiti, neki ne. Mnogi su me pitali zašto se nisam plašio dok sam istraživao Šarića, no to valjda nije lik koji bi posegnuo za likvidacijom novinara. Mnogo veće probleme smo imali kada smo se bavili manjim beogradskim grupama – jednom sam morao iz zemlje da odem. Ovde je kriminal jako povezan s državom, pa su kriminalci na dobrom protoku informacija i nužni su za naš posao. Bitno je da se s njima drži strogo profesionalni odnos. S njima se ne izlazi i zabavlja. Neke od tih ljudi poznajem godinama, ali i danas se držim na rastojanju od njih.
Unazad nekoliko godina imamo primjere stradanja novinara koji se bave sličnim temama. Lani su ubijeni saudijski novinar Džamal Kašođi i slovački Ján Kuciak, a preklani malteška novinarka Daphne Caruana Galizia. Plašite li se takve sudbine?
- S Janom smo i surađivali. To je bio mlad, jako talentovan i sposoban novinar koje sam držao trening u Slovačkoj. Ubijen je s verenicom Martinom Kušnirovom. To je za mene bio velik šok. Ta ubistva pokazuju da novinari više nigde nisu bezbedni, pa niti u Evropi. U Slovačkoj su građani protestima doveli stvar do kraja, pa je biznismen Marijan Kočner optužen za naručivanje ubistva. Na Malti trag vodi do premijera Džozefa Muskata, a u slučaju Kašođija vidimo da su na smrtne kazne osuđeni samo izvršioci, dok naručioci neće biti suđeni. Sumnje za naručivanje ubistva vode do princa Muhameda bin-Salmana. I slovački biznismen, naručioc, je bio povezan s vlastima. Strašno je što imamo u biti Strašno je što imamo u biti talas ubijanja novinara. Oni koji vode države i koji su povezani s njima se ne libe likvidacija. To je na nivou ubistva Slavka Ćuruvije iz 1999. godine u Beogradu. Bizarno je što to može da se dešava u Evropi.
Kakvi oblici pritiska postoje na KRIK i na Vas osobno?
- Ne prete nam ubistva. Vlada igra perfidno i trpimo veoma dugo pritiske. U Srbiji će vas prisluškivati, tužiti, slaće financijske inspekcije i slično. Svakog dana imamo neke probleme, svakodnevno barem dva sata ode na tako nešto. To u našem slučaju traje već šest godina. Dvema našim novinarkama su obili vrata, upali u stanove i ništa nisu otuđili. Smatramo da država stoji iza toga. To je maltretiranje, pokušaj da iscrpe koliko mogu. Sve će napraviti osim što će uhapsiti ili ubiti. Na lokalnoj razini može biti i gora situacija. Prošle godine su po naredbi predsednika opštine zapalili kola novinaru koji je pisao o korupciji. Vatra je zahvatila kuću i čovek je umalo poginuo.
Je li točna tvrdnja da je Srbija lider u stvaranju lažnih vijesti?
- U svetu se lažne vesti vežu uz marginalne portale, ruske uticaje i slično. Kod nas lažne vesti bukvalno proizvode glavni mediji svakodnevno. Najčitanije novine na naslovnoj strani će objaviti lažnu vest. Ne znam za slučaj kao srpski.
Na indeksu novinarskih sloboda Reportera bez granica Srbija je pala na 90. mjesto od 180 država. Smatrate li da će još pasti?
- Da, biće još gore. Država je sve brutalnija prema medijima. Ovaj se problem ne može više lako rešiti.
Jednom ste ustvrdili da se ti problemi mogu riješiti jedino nakon promjene vlasti.
- Vlast je odlučila da nemamo slobodne medije.
Smatrate li da je opozicija koja pretendira doći na vlast „slobodarskije“ nastrojena?
- Više od vlasti, mada ni oni nisu neki pozitivci. Deo opozicionara je već obnašao vlast i videli smo šta su radili. No, sada smo na dnu. Ne znam šta može biti gore od ovoga. Ima dosta problema s opozicijom. Nemaju plan, ne znaju šta žele, a neki od njih vuku afere iz vremena kada su bili na vlasti.
A neki od njih su povezani i s Rusijom koja Vama zabranjuje ulazak u zemlju.
- Ima u opoziciji dobrih ljudi, ali među njima nećemo pronaći moralne gromade. Dosta građana ne izlazi na izbore baš zbog opozicije, a alternativa je onda imati ovakvu vlast.
Upozoravate na mentalno stanje novinara jer je očigledno teško funkcionirati u uvjetima koje opisujete. S kakvim se duševnim problemima suočavaju novinari?
- Kada se priča o problemima u novinarstvu, međunarodne organizacije se bave vidljivim manifestacijama kao što su tužbe, različiti pritisci, ubistva i slično. No, mentalni problemi nisu vidljivi. Novinari koji rade u problematičnim zemljama kao što je Srbija su suviše dugo pod iznimnim stresom i svakodnevno doživljavaju neprijatne šokove. Eto primera koleginica kojima je su obijeni stanovi – sve je razbacano, ništa ukradeno, imaš sumnje ko stoji iza toga, ali nemaš dokaza pa te gledaju kao ludaka… Ti se problemi nemaju s kime komunicirati. S tim se problemima ne možete boriti kroz sistem, a u javnosti vas ne doživljavaju ozbiljno kada o tome govorite. Stoga se sami moramo nositi s takvim traumama.
Kako se Vi nosite s njima?
- Urednik sam pa posao traži više da brinem za svoje novinare, a ne za sebe. No, imam i osobno probleme te vrste. Stres izbija zbog njih. Trpim i živim s time, a pitanje je koliko možeš gurati još. Dosta nam s time u vezi pomaže OCCRP.
Koliki su izgledi da dignete ruke od svega i priključite se redakciji Informera?
- Ne bi mi tako nešto palo na pamet. To bi bio najjadniji poraz. Radimo dobru stvar. Bez obzira na stres, radimo nešto bitno za Srbiju i region. Bitno je da postojimo mi i kolege iz drugih redakcija jer bi situacija bila mnogo gora. Ne postoji razlog da odustanemo.
autorica naslovne fotografije Jelena Vasić/KRIK
