Tako to, prijatelju, obično bude
Kad zađeš među ljude
Poštuj njihove običaje grube
I stavi, čovječe, jezik za zube
Ništa dobro ljudi ne nude
Sumnjive su njihove pobude
I gnojni tragovi štovane gube
Dok ti velikodušno obraze ljube
Vidjet ćeš na licima uvažene gospode
Što liče na stoljetne Jude :
Oči su im mrtve bube
Oči su im ležajevi sukube
Ma kakvu ti sudbu, brate, dosude
Uzalud se srce umorit trude
Pa kad – slavodobitno – pridignu crne trube
Ti ravnodušno stavi jezik za zube
