Müsli: O advokaturi

Volter je kazao da bi najviše voleo da je advokat jer je to najlepša profesija na svetu. Kako čovek kroz obrambeni mehanizam zaboravlja loše, a pamti samo dobre stvari, tako nakon 60 godina bavljenja tom profesijom mogu da kažem da jeste tako – najlepše je biti advokat

Autor: Toma Fila

Volter je kazao da bi najviše voleo da je advokat jer je to najlepša profesija na svetu. Kako čovek kroz obrambeni mehanizam zaboravlja loše, a pamti samo dobre stvari, tako nakon 60 godina bavljenja tom profesijom mogu da kažem da jeste tako – najlepše je biti advokat.

Međutim, stvari počinju da bivaju nezgodne kada uđete u sobu, a pre toga kada se sretnete s policijom i predrasudama prema braniocoma. Biti krivičar, šta sam bio celoga života, znači da se doktor ne za nozdrvu nego za deo nozdrve prava, ali su oni koji se bave krivičnim zakonom najpoznatiji. Put slave vodi preko krivice. No, predrasuda je da su kriminalci i njihovi branioci gotovo isti. To je kod mene stvaralo inat – napor da pokažem da nije tako, a opet da budeš dovoljno mudar da te niko ne opominje i kažnjava.

Dakle, dolazite do otpora, a tada trebate biti lukavi. Ako želite biti uspešan krivičar i advokat uopšte, morate imati široko znanje. Da biste imali to znanje, od početka morate da čitate, i to mnogo beletristiku, ozbiljne romane. Iz toga naučite kako se piše. Posle toga uzmete knjige o retorici da naučite kako da govorite. Postoje i dve pomoćne nauke – novinari i pozorište. Od novinara ćete naučiti kako iščeprkati informaciju, ne uvek dokazanu, ali obično tačnu, da je zadržite kod sebe i plasirate kada je potrebno. Ako ste u sudnici najneobrazovaniji i najneupućeniji, tada je vašem klijentu bolje da se brani samostalno. Važan je i govor. Niko živ nije uspeo da nečiju pažnju zadrži duže od 15 do 20 minuta. Nakon toliko vremena morate da napravite neku odstupnicu, ispričati anegdotu ili nešto slično. Advokat sam cincarskog porekla i najviše sam voleo da pričam viceve o advokatima ili Cincarima. Postoje knjige viceva o advokatima napisane. Neku priču morate da kažete. Na prvom suđenju u Hagu, tokom jednog nezgodnog svedočenja, sam ispričao kako je nestala jedna dostavnica. Bio sam predsednik Advokatske komore Srbije. Imali smo disciplinski postupak protiv nekog advokata koji je propustio rok za žalbu. Došao je u pisarnicu i tražio da vidi predmet jer “ne veruje da je propustio rok”. Neoprezna službenica mu je dala da vidi predmet, a on je zgrabio dostavnicu i progutao, i tako je dokaz nestao. Ispričao sam to sudskom veću u Hagu pa su me pitali što smo uradili tada. Prva mogućnost je bila da ga ubijemo, pa na obdukciji izvadimo papir, ili da se nasmejemo. Haški suci su to prihvatili. Dakle, morate imati šarm. Zamislite sud kao lepu devojku. To je sve ono šta čini taj posao lepim.

Morate se jako paziti emocija. Zato kažem da treba ići u pozorišta i pratiti glumce i reditelje – nikada se po vašem licu ne smije videti šta mislite. Mnogo puta je i nama muka od onih koje branimo, ali mora da ga branimo, a tada se ne sme videti da nam je mučno.

Najgora je politika. Od kada znam za sebe svi političari žele da se mešaju u pravosuđe i da procenjuju po sopstvenom ukusu sudske odluke. To je vrlo opasno. Kada god uđe politika kroz vrata pravda izlazi kroz prozor, a mi smo još odavna učeni da je Bog na nebu, a sud na zemlji. Ako sud nema autoritet, ne možemo ga niti mi imati. Sud je osnova pravosudnog sistema. Ako sud nema autoritet, ne mogu ga imati niti tužioci niti branioci. Protiv toga sam da se politički izjašnjavamo dok se ne povučemo iz profesije. Po ubeđenju sam socijaldemokrat, kao šta je i moj otac bio. Ako budete suočeni s nepravdom, ne možete biti zagovornik nepravde, da mali broj ljudi vlada velikim brojem, da budu siromašni i nepismeni. Zato mislim da morate biti na orijentaciji socijaldemokratije jer ona predstavlja osnov za razmišljanje. Ako tako naučite da mislite, lako ćete shvatiti i dobre i loše, i sirotinju i bogate. Od novca se živi, ali on nije temelj advokature. Ako vas novac ili politika povedu, nećete daleko stići kao advokat, makar se i obogatili jer bogatstvo jednoga advokata nije samo u novcu nego i u ugledu, a ugled morate imati ne samo u čaršiji, već i na sudu i u tužilaštvu. Morate imati i dobre odnose sa štampom. Jednom su u Ninu objavili moj broj telefona. Nikad ga nisam promenio i uvek sam dostupan. Nisam savršen, ali sam dugo razmišljao i smatram da je to šta iznosim način kako se stiže ugled. Zašto bi vam neko verovao. Rešio sam 2014. godine da ne idem više na sud jer mi se Hag popeo na glavu. Otišao sam 1996. godine na zahtev države jer je ona tražila da idu poznati advokati – branio sam po svim okružnim sudovima u Jugoslaviji optužene za ubistva. Otišao sam u Hag ’96. na tri meseca, a vratio se 2014. Tri režima su se izmenila i svaki je tražio da idem.

Ako budete dobro obrazovani i informisani, možete biti kritični. Tada možete odgovoriti svakom zadatku koji se pred vas postavlja. Branio sam ubistva prevashodno, ali i sve avionske katastrofe u Jugoslaviji, sudare na Dunavu i Savi i jedan voz koji se slupao. Iskočio sam iz uobičajenog da bih video nešto novo i pripremio sam se za to. Ali, kako se pripremiti? Šta nas pravni fakultet uči? Ničemu osim da kako da se snađemo, gde da pronađemo šta nas zanima. Ne možeš da budeš toliko genijalan da braniš i inženjere i lekare i astronaute, ali moraš da znaš ljude koji znaju te teme. O avionskim katastrofama sam znao samo to da kupim avionsku kartu, a i to preko sekretarice, ali sam našao šefa kontrole letenja. “Ajde sedam dana kod mene u Grocku”, rekao sam mu. “Ali ja treba da se ženim”, odgovorio mi je. “Ženićeš se posle”, kazao sam mu naposletku. Tako smo sedeli i pripremao sam se. Šta sam naučio? Barem sam nešto razumeo. Život počinje tek kada završiš pravni fakultet.

Imajući u vidu dotadašnji rad, računaš da će za velike slučajeve da zovu tebe.

Volim da se smejem, i na sudu. Ne volem namćore. Slušajte i svoj instinkt. Osetiš nekad kuda treba da ideš. Dešavalo se noću da zaspim bez rešenja. Dugo sam držao papir i odluku pored kreveta jer bih noću našao rešenje. Ako osećaš da ga ima, mora da ga nađeš.

I još nešto. Pratio sam suđenja u Parizu. Tamo je neki čuveni advokat angažovao kolegu da ga brani. Pitali su ga zašto, ako je baš on najbolji. “Advokat koji samog sebe brani ima jako glupog klijenta”, odgovorio je.

*predavanje u organizaciji Centra za međunarodnu javnu politiku, Evropskog udruženja studenata prava i Kongresnog edukativnog centra 10. 3. 2020. u Kulturnom centru Novog Sada

**izvor

Rad Aktiviraj Karlovac portala financijski podupire Fond za pluralizam Agencije za elektroničke medije